Showing 1-20 of 111 items.

Elif Lām Rā. Ovo su ajeti Knjige jasne!

Objavljujemo je kao Kur"an na arapskom jeziku da biste razumjeli.

Objavljujući ti ovaj Kur"an, Mi tebi o najljepšim događajima kazujemo iako prije njega nisi doista ništa znao:

Kada Jusuf reče ocu svome:"O oče moj, sanjao sam jedanaest zvijezda, i Sunce i Mjesec, i u snu sam ih vidio kako mi se pokloniše" –

on reče:"O sinko moj, ne kazuj svoga sna braći svojoj, da ti ne učine kakvu pakost, šejtan je doista čovjeku otvoreni neprijatelj.

I eto tako, Gospodar tvoj će tebe odabrati, i tumačenju snova te naučiti, i milošću Svojom tebe i Jakubovu porodicu obasuti, kao što je prije tebe obasuo pretke tvoje, Ibrahima i Ishaka. – Gospodar tvoj, zaista, sve zna i mudar je."

U Jusufu i braći njegovoj nalaze se pouke za sve koji se raspituju.

Kada oni rekoše:"Jusuf i brat njegov draži su našem ocu od nas, a nas je čitava skupina. Naš otac, zaista, očito griješi.

Ubijte Jusufa ili ga u kakav predio ostavite – otac vaš će se vama okrenuti, i poslije toga ćete dobri ljudi biti" –

jedan od njih reče:"Ako baš hoćete nešto učiniti, onda Jusufa ne ubijte, već ga na dno nekog bunara bacite, uzeće ga kakva karavana."

"O oče naš" – rekoše oni –"zašto sumnjaš u naša osjećanja prema Jusufu? Mi mu zaista želimo dobro.

Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno, čuvati."

"Biće mi doista žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede kad vi na njega ne budete pazili" – reče Jakub.

"Kako će ga vuk pojesti, a nas ovoliko!" – rekoše oni –"mi bismo tada zaista bili izgubljeni."

I kada ga odvedoše i odlučiše da ga bace na dno bunara, Mi mu objavismo:"Ti ćeš ih o ovom postupku njihovu obavijestiti, a oni te neće prepoznati."

I uvečer dođoše ocu svome plačući.

"O oče naš" – rekoše –"bili smo otišli da se trkamo, a Jusufa smo ostavili kod naših stvari, pa ga je vuk pojeo. A ti nam nećeš vjerovati, iako istinu govorimo."

I donesoše košulju njegovu lažnom krvlju okrvavljenu."U vašim dušama je ponikla zla misao" – reče on –"i ja se neću jadati, od Allaha ja tražim pomoć protiv ovoga što vi iznosite."

I dođe jedna karavana, te poslaše vodonošu svoga i on spusti vedro svoje."Muštuluk!" – viknu on –"evo jednog dječaka!" I oni su ga kao trgovačku robu sakrili, a Allah dobro zna ono što su uradili.

I prodadoše ga za jeftine pare, za nekoliko groša; jedva su čekali da ga se oslobode.